Svoje prve naočare sam dobila u uzrastu od 4 godine. Dobila sam ih nakon svađe u vrtiću koja je završila nesvakidašnjom povredom slepoočnice. Iako se ne sećam baš tih prvih, sigurna sam da se nisu mnogo razlikovale od ostalih koje su mi roditelji, boreći se sa mojim porivom da ih uspešno lomim, nabavljali . Dosledno su se držali modela koji se u to vreme izdavao preko recepta: crne, braon, plastične i velike.
Gledajući fotografije iz detinjstva i dalje imam nesmanjen poriv da ih skinem.
Zanimljivo je da se ne sećam mnogo situacija u kojima sam od strane vršnjaka zbog naočara provocirana javno. Dečja šale bile su daleko od ozbiljne provokacije, a meni je bilo svejedno: nisam ih volela i nisam želela da ih nosim. Sa ubedjenjem da mogu bez njih prošle su godine mučenja da vidim sve napisano na tabli i varam na kontrolnim pregledima vireći i pamteći raspored na vizus tabli. U srednjoj školi je postalo preteško pratiti nastavu bez naočara i time je period mog poricanja problema i odbijanja nošenja naočara konačno i završen.
Nekako sa prihvatanjem podrške koju su mi naočare davale i naočare su se promenile: postale su lakše i manje i prirasle su mom licu. Tako sam, nesvesna značaja ove promene, počela da ih redovno nosim. I dalje ih nisam volela, ali sam cenila lakoću sa kojom sam sa njima obavljala svakodnevne aktivnosti. Prijali su i komentari da sa njima delujem ozbiljnije, što se poklapalo sa tinejdžerskom potrebom da se bezrazložno i prevremeno poraste.
Ne sećam se tačno kada se i okruženje promenilo i kada je postalo in nositi naočare. Tek odjednom , svuda oko sebe počela sam da primećujem ljude sa naočarima. Postale su moderne, poželjne i atraktivne, a nekima i potvrda ozbiljnosti, obrazovanosti i urbanosti .
Godinama kasnije, kada sam počela da radim posao kojim se i danas bavim, upoznala sam i razumela tzv. Geek style koji se u jednom periodu raširio planetarno zadirući ne samo u ovu, već i u druge modne oblasti, ostavljajući traga u dizajnu i materijalima .
A naočare su potpuno neplanirano i neočekivano postale moj posao i ljubav.
Za mene su prestale da budu samo funkcionalno pomagalo koje rešava brojne probleme sa vidom, i postale su deo stila, koji ističe moje lice i naglašava moj karakter.
Radeći svoj posao naučila sam da naočare mogu biti : izazovne, odvažne, autentične, pretenciozne, klasične, avangardne. Naučila sam da savršene forme klasičnih naočara mogu da dotaknu luksuz najfinijeg nakita. Dobro odabrane omogućuju najzahtevnijim trend seterima da budu neponovljivi.
Rafinirane i sa do perfekcije razvijenim detaljima, naočare pružaju osećaj glamura i uživanja u sopstvenoj pojavi, originalnost i autentičnost.
Sa ovim razumevanjem i iskustvom poznanstava sa dizajnerima dioptrijskih i naočara za sunce, danas znam da cenim modele koji komuniciraju sa poznavaocima kvaliteta i koji od naočara očekuju stilski akcenat, ali i visok kvalitet izrade i materijala.
Sada, znam da je mojim roditeljima nedostajala podrška u preporuci odgovarajućeg modela koji će dečjem licu doneti udobnost, komfor i eksploziju boje. U duhu odrastanja, oprostila sam im izbor mojih dečjih naočara.
Zato i cenim napore koje u „Sani Optik“- u činimo tragajući za modelima koji će našim kupcima pružiti autentičnost, kvalitet i izgraditi privrženost , baš kao što sam je izgradila i ja , upoznajući čarobni svet dizajniranja i izrade naočara.
Danas volim svoje naočare i uživam u svakom novom modelu koji nosim. Ljubomorno ih čuvam i tek retkima dozvoljavam da ih probaju. Apsurdno – bojim se da bi mogli da ih polome.
Vesna Stojaković
Direktor marketinga i prodaje, Sani Group d.o.o
