Astigmatizam predstavlja čestu refrakcionu anomaliju oka. Uzrokovan je nepravilnom zakrivljenošću rožnjače i očnog sočiva. Učestalost u populaciji osoba sa refrakcionim greškama je oko 13%, ali ona varira sa godinama života. Najveća je na rođenju, kada je rožnjača još uvek nedovoljno razvijenog oblika, da bi se postepeno smanjivala u predškolskom uzrastu, a potom ponovo rasla u periodu adolescencije.
Astigmatizam rožnjače uslovljava nepravilno prelamanje svetlosti na njenoj prednjoj površini. Rožnjača predstavlja prednji, providni deo spoljašnjeg omotača oka, i nalazi se ispred dužice i očnog sočiva. Ima oblik polulopte koja nije idealno zakrivljena u svim svojim meridijanima. Takva „nesavršena“ polulopta uzrokuje da se svetlost prelama najjače u jednom meridijanu a najslabije u meridijanu koji je postavljen pod uglom od 90⁰ u odnosu na jači meridijan. Kako biste to razumeli, zamislite da je prednja površina rožnjače sat; linija koja spaja 6 i 12h je jedan meridijan, a linija koja spaja 3 i 9h je drugi meridijan. Normalno je ta razlika manja od jedne dioptrije, te ukoliko je veća, smatra se klinički manifestnim astigmatizmom. Astigmatizam sočiva može biti uslovljen njegovim nepravilnim položajem, nepravilnom zakrivljenošću njegove prednje i zadnje površine, ili promenom jačine prelamanja svetlosti delova sočiva usled pojave početne katarakte. Astigmatizam rožnjače i sočiva stoga čine ukupni astigmatizam oka.
Ovakve anatomske predispozicije uzrokuju da svetlost koja se nepravilno prelama, na mrežnjači ne formira jasnu sliku posmatranih predmeta. Osobe koje imaju astigmatizam najčešće se žale na zamućen vid i iskrivljenu sliku posmatranih predmeta bez obzira na njihovu daljinu. Često se žale i na problem „slivanja“ slova prilikom čitanja, i pogrešnog čitanja brojeva 6, 8, 0 ili 1, 7 i 4. Ovaj fenomen mešanja brojeva je upravo posledica nepravilnog prelamanja svetlosti, usled čega se jedan deo broja vidi jasno, dok je drugi zamućen, iskrivljen i nejasan. Usled toga, pacijenti mogu imati glavobolje, vrtoglavice i druge astenopske smetnje, kao i otežano praćenje nastave, bavljenje fizičkim aktivnostima i hobijima, što ih relativno rano motiviše da se jave lekaru.
Usamljena pojava astigmatizma je retka. On je najčešće udružen sa drugim refrakcionim anomalijama oka, hipermetropijom i miopijom, s tim što najveći broj osoba ima mešoviti miopni astigmatizam. Astigmatizam može nastati i posle različitih oboljenja oka koja uzrokuju ožiljne promene u rožnjači, nakon povrede ili hirurške intervencije. U tom slučaju, astigmatizam koji se javlja je nepravilan i predstavlja izazov u korekciji naočarima ili kontaktnim sočivima.
Astigmatizam se dijagnostikuje rutinskim oftalmološkim pregledom. Pored vidne oštrine u rutinskom pregledu se koristi i merenje zakrivljenosti rožnjače, tzv. keratometrija, gde se objektivno meri vrednost astigmatizma rožnjače, odnosno razlika u prelamanju svetlosti između jačeg i slabijeg meridijana. Kako bi se utvrdio uzrok astigmatizma, nekada je neophodno izvršiti i kompjuterizovanu topografiju, kojom se dobijaju precizne mape rožnjače bitne za utvrđivanje da li je astigmatizam nastao kao posledica nekog očnog oboljenja ili je posledica anatomskih osobenosti rožnjače.
Korekcija astigmatizma je moguća na nekoliko načina. Najčešće, astigmatizam se koriguje nošenjem naočara. Ukoliko je u pitanju jednostavan ili pravilan astigmatizam, naočare su često najjednostavnije i najpogodnije rešenje. U slučaju profesionalnih potreba ili ličnog motiva moguće je koristiti gaspropustljiva ili meka kontaktna sočiva. Kontaktna sočiva mogu da daju jasniji vid i šire vidno polje, ali im je mana što usled nesavesne upotrebe mogu da dovedu do ozbiljnih infekcija oka. Ređe, astigmatizam se može korigovati tzv. ortokeratologijom, metodom koja uz pomoć tvrdih kontaktnih sočiva omogućava privremeno ispravljanje astigmatizma i jasan vid bez nošenja naočara ili kontaktnih sočiva. Takođe, astigmatizam se danas uspešno i hirurški rešava u okviru metoda refraktivne hirurgije.
Život sa astigmatizmom je danas jako komforan zahvaljujući brojnim načinima korekcije, kao i preciznom načinu dijagnostikovanja koji smanjuje greške pri njenom određivanju. Obratite pažnju na tegobe s vidom koje možete imati vi, naročito vaša deca ili unuci. Ukoliko se na vreme dijagnostikuje, adekvatna korekcija astigmatizma omogućava pravilno razvijanje vidne funkcije u dečijem uzrastu i kasnije probleme sa vidom.
