Kratkovidost

Podelite:

Kratkovidost ili miopija predstavlja jednu od najčešćih refrakcionih anomalija oka. Iako se uspešno može korigovati nošenjem naočara ili kontaktnih sočiva, sve češće i određenim hirurškim zahvatima, ona u poslednje vreme predstavlja jedan od najvećih pretećih zdravstvenih problema, naročito u zemljama u razvoju. Tokom života, miopija predisponira različita oboljenja oka, te su kratkovide osobe u povećanom riziku za nastanak glaukoma, katarakte i odlubljivanja mrežnjače, što za posledicu može imati narušenu vidnu funkciju, a u najtežim slučajevima i potpuni gubitak vida.

Miopija se najčešće ispoljava u detinjstvu ili tokom rane adolescencije, uglavnom u periodu između 8 i 12 godine života. Može biti nasledna, ali je najčešće nepoznatog porekla. U najvećem broju slučajeva uslovljena je rastom i intenzivnijim blizinskim opterećenjem oka, tj. čitanjem, učenjem i čestom upotrebom ekrana računara i pametnih telefona. U brojnim istraživanjima primećeno je da je rast učestalosti miopije u opštoj populaciji u bliskoj vezi sa tehnološkim razvojem. Naime, pre 60. godina u Kini je 10 – 20% populacije bilo kratkovido, dok danas taj procenat iznosi i preko 90% u školskoj populaciji. U Evropi i SAD je taj procenat preko 50%, a prema procenama SZO ukupan broj kratkovidih do kraja ove decenije bi mogao biti i do 2,5 milijarde. Ovaj nagli skok kratkovidih osoba je uslovljen i češćim skriningom vida, ali je u osnovi sve učestalije korišćenje savremenih tehnologija dece školskog uzrasta i smanjenje aktivnosti vezanih za spoljašnju sredinu. Iz svih ovih razloga, kratkovidost danas predstavlja jednu od najvećih epidemija nezaraznih bolesti u svetu.

Kod kratkovidih osoba postoji poremećaj u prelamanju svetlosti, usled čega se svetlosni zraci ne fokusiraju u žutoj mrlji tj. tački najjasnijeg vida, već u tački ispred nje, uslovljavajući da se na mrežnjači ne formira jasna slika posmatranog predmeta. Usled toga, kratkovide osobe ne vide jasno na daljinu, dok je vidna oštrina predmeta posmatranih u neposrednoj blizini jasna. U početku, kratkovidost se može kompenzovati tzv. “čkiljenjem” čime se u nekoj meri izoštrava posmatrana slika, ali kasnije kako miopija napreduje, vidna oštrina je sve lošija i često udružena sa astenopskim smetnjama, glavoboljom, osećajem bola i pritiska u očnim jabučicama. Deci postaje teško da prate nastavu, da se bave sportom ili drugim aktivnostima koji zahtevaju jasan vid na daljinu. Miopija obično napreduje tokom adolescencije, dok je između 20. i 40. godine života njeno napredovanje sporije. Ukoliko se javi u kasnijem životnom periodu, naročito tokom 6. i 7. decenije života, uslovljena je promenama u sočivu, odnosno pojavom početne katarakte.

Miopija se dijagnostikuje objektivnim i subjektivnim prgledom vidne oštrine. Kod dece se, po pravilu utvrđivanje potrebne korekcije vrši u cikloplegiji, objektivnim metodama, dok se kod odraslih koristi i subjektivno utvrđivanje, iščitavanjem određenih znakova uz pomoć korekcionog probnog sočiva. Pri određivanju korekcije, propisuje se najmanja vrednost dioptrijske snage sočiva sa kojim pacijent čita najsitniji red na tabli sa znakovima. Pregled vidne oštrine bi trebalo da prati i opšti oftalmološki pregled kako bi se utvrdilo eventualno postojanje komplikacija miopije.

U najvećem broju slučajeva kratkovidost se koriguje nošenjem odgovarajućih dioptrijskih naočara. Miopija se koriguje tzv. konkavnim sočivima, koja omogućavaju da se svetlosni zraci fokusiraju u žutoj mrlji. Ukoliko pacijenti imaju motiv ili potrebu, može se korigovati i nošenjem kontaktnih sočiva. Kontaktna sočiva su indikovana kod visokih miopija, miopija udruženih sa slabovidošću jednog ili oba oka, kao i kod udruženosti miopije sa astigmatizmom. Refraktivna hirurgija predstavlja rešenje za odrasle osobe koje su kratkovide, jer im omogućava jasan vid bez nošenja optičkih pomagala.

Ne postoji siguran vid prevencije kratkovidosti. Preporuke stručnjaka su da bi deca predškolskog i školskog uzrasta trebalo da što više vremena provedu u dnevnim aktivnostima van zatvorenog prostora. Za prevenciju miopije se pokazalo da je boravak na sunčevoj svetlosti presudan, jer sunčeva svetlost uzrokuje oslobađanje određenih neurotransmitera u mrežnjači što usporava rast oka i smanjuje mogućnost nastanka miopije. Potrebno je ograničiti boravak dece ispred računara i upotrebu tableta i mobilnih telefona. Prilikom učenja i čitanja neophodno je adekvatno osvetljenje. Redovni sistematski pregledi mogu na vreme otkriti postojanje poremećaja. Ukoliko se pak pojave problemi s vidom, neophodno je da dete što pre odvedete lekaru. Odgovarajuća korekcija će u dečijem dobu očuvati razvoj vidne funkcije, a redovni pregledi će smanjiti rizik od nastanka komplikacija.