Glaukom predstavlja zajednički naziv za grupu oboljenja oka koja u svom kliničkom toku dovode do određenih ispada u vidnom polju i oštećenja očnog živca. Ovo oboljenje je potencijalni uzrok slepila, u razvijenim zemljama je jedan od tri najčešća uzročnika, ali je ujedno i najčešći uzročnik slepila koji se može sprečiti. Procena je da u našoj zemlji od glaukoma boluje 1-2% ukupne populacije. Glaukom se može javiti u svim životnim dobima, ali je češći nakon 40. godine života.
Osnovni poremećaj koji dovodi do pojave glaukoma je povišeni očni pritisak. Njegove normalne vrednosti tokom dana iznose 10-21 mmHg, sa oscilacijama koje ne prelaze 5 mmHg. Konstantne vrednosti očnog pritiska su uslovljene normalnim stvaranjem očne vodice, njenom cirkulacijom kroz prednju i zadnju očnu komoru, i njenim oticanjem u sistemsku cirkulaciju. Ukoliko bilo koji od ova tri mehanizma bude narušen krajnji rezultat je povišeni očni pritisak. Vremenom, povišeni očni pritisak dovodi do otežane ishrane očnog živca usled smanjenog protoka krvi kroz krvne sudove koji ga ishranjuju. Kao posledica toga nastaju ireverzibilne promene na nervnim ćelijama što dovodi do ispada u vidnom polju, a ukoliko se problem ne reši, konačno i do pojave slepila. Ređe, glaukom može nastati kao posledica fizičke ili hemijske povrede oka, težih zapaljenskih procesa, bolesti krvnih sudova ili hirurških intervencija.
Glaukom može biti primaran, kada je etiologija nepoznata, sekundaran, kada nastaje kao posledica različitih oboljenja, i urođeni. Primarni glaukomi su glaukom otvorenog ugla i glaukom zatvorenog ugla. Glaukom otvorenog ugla je najčešći tip glaukoma, hroničnog je toka i nepoznatog uzroka, a nastaje kao posledica otežanog protoka očne vodice. Glaukom zatvorenog ugla je ređi vid glaukoma, češći je kod žena i javlja se u nešto ranijoj životnoj dobi. Nastaje kao posledica naleganja i zatvaranja ugla prednje očne komore dužicom, čime se sprečava oticanje očne vodice. Iz tog razloga, kod ovog vida glaukoma skok očnog pritiska je često iznenadan i dovodi do pojave kliničke slike akutnog glaukoma. Zatvaranje komornog ugla nekada može biti i postepeno, što dovodi do pojave hroničnog oblika ovog glaukoma.
Klinička slika glaukoma zavisi od njegovog primarnog uzroka, i može varirati od potpunog odsustva simptomatologije do veoma izražene kliničke slike. U hroničnim oblicima glaukoma često se dešava da simptomi izostanu, jer je rast očnog pritiska postepen, i obično se prvi simptomi javljaju kada je bolest već uznapredovala, a karakterišu se ispadima u vidnom polju, smanjenom vidnom oštrinom ili gubitkom perifernog vida. U kliničkoj slici akutnog glaukoma sa druge strane, simptomatologija može biti dramatična. Bolesnici se žale na jak bol u jednom oku koji je praćen zamagljenim vidom, može se javiti prsten duginih boja oko izvora svetlosti, a često su simptomi praćeni glavoboljom i povraćanjem. Akutni glaukom se tretira kao hitno stanje, jer ukoliko duže traje može dovesti do ireverzibilnih promena na očnom živcu i trajnog oštećenja vidne funkcije.
Glaukom se dijagnostikuje merenjem očnog pritiska, pregledom očnog dna, pregledom komornog ugla i merenjem širine vidnog polja. Merenjem očnog pritiska se obično nalaze povišene vrednosti, mada kod obolelih od glaukoma sa otvorenim uglom one mogu i izostati. Nekada je potrebno sprovoditi i dnevno merenje očnog pritiska, kako bi se ustanovile oscilacije pritiska tokom dana i pratilo delovanje terapije. Pregled očnog dna može dokazati određene promene na očnom živcu, a redovnim kontrolama se te promene mogu pratiti.
Lečenje glaukoma podrazumeva primenu lekova za snižavanje očnog pritiska, laser terapiju i hiruršku terapiju. Lekovi se koriste u vidu kapi, i deluju tako što smanjuju stvaranje očne vodice, ili pospešuju njenu apsorpciju. Laser terapija se koristi kod bolesnika sa glaukomom otvorenog ugla kod kojih medikamentozna terapija nije dala odgovarajući rezultat. Hirurško lečenje glaukoma podrazumeva brojne intervencije kojima se stvaraju novi putevi za oticanje očne vodice i primenjuje se kada prethodne terapijske metode nisu dale željeni rezultat.
Nažalost, nastanak glaukoma je nemoguće sprečiti. Preventivno, nakon 40. godine života, ukoliko postoji porodična istorija glaukoma, potrebno je posetiti oftalmologa. U zavisnosti od faktora rizika pregledi se mogu ponavljati u godišnjem ili dvogodišnjem periodu. Ukoliko se bolest javi i pravovremeno dijagnostikuje, redovna upotreba terapije i kontrolni pregledi mogu značajno smanjiti rizik od nastanka ozbiljnih posledica po vidnu funkciju, i kvalitet života uopšte.
