Koliko puta ste pomislili: „Ma dobro, samo malo slabije čujem, to je normalno sa godinama“? Mnogi tako razmišljaju sve dok ne počnu da izbegavaju porodična okupljanja jer im je teško da prate razgovor. Ne mogu da se uključe, a to često boli više od samog gubitka sluha.
Sluh se ne gubi kod svih isto
Starenje jeste jedan od glavnih razloga, ali nije jedini. Neko izgubi sluh zbog buke, neko zbog lekova ili infekcija, a nekome je dovoljno samo da se ukloni cerumen. Zato je važno da znamo šta je uzrok, umesto da nagađamo.
Zašto mozak voli da čuje
Možda zvuči čudno, ali kada ne čujemo dobro, mozak radi „prekovremeno“ i pokušava da pogodi šta je rečeno, troši energiju i umara se. Nauka je pokazala da to ubrzava kognitivni pad i povećava rizik od demencije. Što ranije reagujemo, to bolje čuvamo i mozak i sećanja.
„Zaboravljanje“ zvukova
Naš mozak je pametan i ume da se prilagodi, ali ako dugo ne čuje određene zvuke, treba mu više vremena da ih ponovo „nauči“. Zato je obično lakše privići se na slušni aparat kada se reaguje ranije. Dobra vest je da to prilagođavanje postoji u svakoj životnoj dobi – samo je proces brži i jednostavniji ako ne čekamo predugo.
Svakodnevni život i sigurnost
Osim razgovora, tu su i zvuci koje često ne primećujemo dok ih ne izgubimo: zvono na vratima, sirena na ulici, alarm. Njihovo odsustvo može biti i neprijatno i opasno.
Pomoć postoji
Dobra vest je da rešenja postoje – od jednostavnih intervencija, do savremenih i diskretnih slušnih pomagala. Ona ne samo da vraćaju zvuke, već vraćaju i ljude – u društvo, u razgovore, u život.
Sluh nije nešto što treba zanemariti. Test sluha je brz, bezbolan i može da napravi ogromnu razliku – da sačuvate i sluh i kvalitet života. Testirajte svoj sluh sada na linku
Posetite najbližu Sani Optik poslovnicu i proverite svoj sluh na vreme.
