Razlog za nastajanje minus dioptrije, tj. kratkovidosti ili miopije krije se iza stanja očnih jabučica kada se svetlosni zraci ne lome direktno na mrežnjači, već blago ispred nje. Kada je ovo slučaj, oči ne mogu da proizvedu jasnu sliku objekta u daljini.
Minus dioptrija se manifestuje tako što osoba slabije vidi na daljinu. Ujedno, ova pojava je vrlo česta i predstavlja refrakcijsku grešku oka. Preko trideset odsto slučajeva dobije baš ovu dijagnozu, a broj i dalje raste.
Stručni naziv za kratkovidost je miopija. Javlja se najčešće u ranom životnom dobu – detinjstvu ili pubertetu, s tim da nije isključeno njeno pojavljivanje i u kasnijoj dobi. Kada se javi u detinjstvu, kako dete raste povećava se i dioptrija, a zatim se uglavnom stabilizuje između dvadesete i dvadesetpete godine života. Zabeleženi su i slučajevi pogoršanja minus dioptrije i nakon toga. Nije potpuno jasno šta uzrokuje kratkovidost, ali smatra se da je u pitanju spoj genetike i spoljašnjih faktora koji ometaju normalan razvoj oka.
Kako prepoznati kratkovidost kod dece:
- Otežano čitanje sa školske table ako je u zadnjim redovima (potreba da sedi bliže tabli)
- Često sedenje blizu televizora
- Dete se često žali na glavobolju i umorne oči
- Konstantno trljanje očiju
Faktori rizika za nastanak minus diotrije
Iako nije u potpunosti jasno i sa sigurnošću potvrđeno zbog čega se javlja kratkovidost, zasigurno postoje uzroci koji povećavaju šansu za razvoj minus dioptrije.
Nasledni faktori
Znamo da je kratkovidost nasledna i to sa velikom šansom da ako je roditelj kratkovidan, da će i dete razviti minus dioptriju. Naučnici su do sada prepoznali preko četrdeset gena koji se dovode u vezu sa pojavom miopije. Upravo ti geni su oni koji formiraju strukturu oka i utiču na razvoj, kao i na razmenu signala između mozga i očiju.
Nedovoljno vremena provedenog napolju
Dokazano je da se šansa za kratkovidost smanjuje kod dece koja provode više vremena na otvorenom. Boravak napolju je toliko blagotvoran da čak može uticati i na sporije napredovanje već postojeće kratkovidosti.
Previše rada koji zahteva fokus “na blizinu”
Svi oni koji previše koriste pametne telefone, računare ili tablete rizikuju pojavu minus dioptrije. Međutim, nije samo česta upotreba uređaja uzročnik problema, zapravo i čitanje može dovesti do kratkovidosti ukoliko se javi premor i naprezanje očiju. Upravo zbog toga postoji preporuka da budemo umereni u svim aktivnostima i na taj način znatno utičemo na očuvanje zdravlja naših očiju. Naravno, decu bi trebalo podsticati da čitaju, ali ne na uštrb kvalitetno provedenog vremena na otvorenom. Na kraju, uticati na što manju upotrebu video igara.
Indikacija kratkovidosti
Kratkovidost se manifestuje na različite načine: pre svega čkiljenjem u udaljene objekte. Zatim, osobe sa ovim stanjem imaju poteškoće da prepoznaju ljude na ulici, deca imaju probleme sa fokusiranjem jer teško čitaju ono što je napisano na tabli. Već pomenuto sedenje preblizu televizora, kao i previše približavanje glave papiru prilikom pisanja ili čitanja.
Sa druge strane, osobe koje pate od kratkovidosti nemaju nikakav problem sa vidom na blizinu, ali se dešava da moraju držati tekst jako blizu očiju. Veličina minus dioptrije je proporcionalna udaljenosti sa koje osoba jasno vidi slova. Idealna udaljenost za čitanje nije ista za svakoga, već zavisi od visine minus dioptrije ali i starosti osobe.
Kada dođe do smanjene vidne oštrine, osoba svakako primeti smetnje u svakodnevnom životu bilo da je u pitanju posao, učenje, bavljenje sportskim aktivnostima ili čitanje iz hobija. U svakom slučaju preporuka je da zakažete proveru vida čim posumnjate da vi ili vaše dete imate problem sa vidom.
Lečenje minus dioptrije
Napominjemo da kratkovidost zapravo nije bolest oka, te se kao takva i ne leči. Radi se o refrakcijskoj grešci oka koja se veoma uspešno koriguje nošenjem naočara ili kontaktnih sočiva. Miopiju ne treba zanemariti, jer čak i u blagoj varijanti može uzrokovati probleme poput glavobolje, umora, napora prilikom aktivnosti kao što je vožnja, gledanje televizije ili čitanje. Do problema dolazi jer mozak pokušava da ispravi zamagljenu sliku i dolazi do naprezanja vizuelnih centara. Upravo iz tog razloga svi problemi odmah nestaju odmah po stavljanju naočara ili kontaktnih sočiva.
Kontaktna sočiva se više preporučuju kod većih minus dioptrija zbog prirodnijeg osećaja i šireg vidnog polja. Naravno, i u takvim slučajevima uz sočiva obavezno treba imati i naočare da bi se oči odmorile od nošenja sočiva. S obzirom na to da postoji više različitih vrsta kontaktnih sočiva, obavezno posetite vašeg oftalmologa kako biste bili sigurni da ste odabrali najbolju opciju prilagođenu vašim potrebama.
